Domaća književnica Vedrana Rudan, koja je nedavno otkrila da ima rak, gostovala je u emisiji srpske televizije “Lica kao sav normalan svet” i progovorila o bolnim trenucima kroz koje je prolazila, te otkrila da je čak dva puta pokušala ubiti oca. Vedrana je u svojoj ispovijesti otkrila da je tijekom drugog pokušaja da mu oduzme život, njen otac jedva ostao živ.
“Pokušala sam ubiti oca kad sam imala 15 godina, ali mi nije uspjelo. Pokušala sam i s 20, ali je jedva ostao živ. On je mene uhvatio, ja sam imala 21 godinu, diplomirala sam i radila. Bila sam normalna žena. Tada su se nosile mini suknje, pa su onda preko noći došle u modu maksi suknje. Ja sam kao i svaka mlada djevojka pratila modu. Onda sam bacila mini suknju i navukla maksi”, započela je priču Vedrana.
“Onda je on došao u našu kuhinju, prostački me je odmjerio i kaže mi: ‘Jučer si bila k*rva, a danas si časna sestra, odluči se’. Ja mu na to odgovorila: ‘Ne s*ri’. To je bio prvi put da sam u životu digla ton na oca. On, divljak, meni komentira suknju koju sam sama kupila. On je tada prišao meni, zgrabio me za odjeću i bacio u stakleni ormar. Bila sam sva u krvi i staklu. Majka se tresla”; nastavila je Rudan.
“U tom momentu sam uzela lonac pun gulaša i bacila mu je u glavu. On se nekako odmakao, bio je sav u krvi, majka je skoro umrla. Ja sam ga htjela ubiti. Odvela ga je onda majka doktoru, zakrpio mu je rane i nakon toga se vratio u svoju kafanu i rekao konobarici da sam ga htjela ubiti. Konobarica mu je tad rekla, a šta je do sad čekala. Tada sam otišla od kuće u namjeri da se više nikada ne vratim”, ispričala je Vedrana.
Foto: Srdjan Vrančić / CROPIX
Kada joj je otac umro, kaže da nije osjetila tugu. “Kada mi je umro otac sebi sam rekla bar suzu pusti, i zaista sam jedno dvije, tri suze izvukla iz sebe. Tada sam rekla sebi, to smeće ti je toliko zla učinio, kakve suze. Odj*bi oca”, ispričala je Vedrana Rudan. Ističe i da je imala jako nesretno djetinjstvo, ali Rudan otkriva da je upravo zbog toga danas jaka kao što je.
“Djetinjstvo mi je bilo teško, ali mi je dalo snagu da prezirem ljude dok se ne dogodi suprotno. To je ono što mene čini jakom, to mi je usadio otac koji je prezirao ljude, pa tako i mene. Mlatio je mene, majku i sestru. Baku nije, jer je ona bila snažna osoba. Prezirem ljude, dok ne otkrijem nekoga tko mi se sviđa, a onda ga čerečim do smrti i tražim u njemu mane. Ne vjerujem apsolutno nikome, ne može me zavesti ni osvojiti nitko. Na pola prstiju jedne ruke mogu nabrojati ljude koje volim. Sve druge ispitujem, svaki dan su mi na stolu za seciranje. Teško je živjeti s tim, bilo bi bolje da sam opuštenija, ali nisam”, kaže Vedrana Rudan.
